Srbi žele da kupe nove automobile. To je ostalo još iz vremena kada je većina ljudi kupovala nove Zastavine automobile, jer uvoz nije bio dozvoljen. Sad kada je uvoz dozvoljen, nema se para za kvalitetan polovan automobil, a nema se ni dovoljno znanje da se pronađe polovnjak u solidnom stanju koji košta manje od 7.000 evra. Kupci se onda u tom slučaju obraćaju dilerima iz ovlašćene mreže. Računaju valjda da ako neko prodaje VW, Opel ili Renault, u auto salonima, da ako neko ima ovlašćeni servis, da vam neće poturati havarisane automobile.
Moja garaža: Prepuna pogrešnih informacija
A upravo to se dešava, i to češće kod dilera koji su van Beograda, mislim na dilere iz ovlašćenih mreža, koji imaju preskupe radne sate u servisima, što je prosto nedopustivo. Ali pošto je ovo Srbija, u kojoj je prodaja novih automobila toliko mizerna i slaba, onda se ovlašćenim mrežama toleriše da vaskrsavaju totalno havarisane automobile, što nikako ne bi smeli, i što je u mnogim državama zabranjeno.
Drugim rečima, Šabac je za mnoge dilere iz ovlašćene mreže priemer poštenja i korektnosti. Jer jedno je vratiti kilometražu za 100.000 km (a to rade skoro svi), a sasvim je drugo popravljati havarisani automobil, a tvrditi kupcu da je to auto koji nikada nije farban.
