Danas nam je jedan divan dan> Badnji dan i Badnje veče – tradicija, običaji i značenje badnjaka i slame
Dan kad bi svi mi Srbi trebalo da se složimo i volimo, uprkos razlikama! Piše: A.Todorović urednik. www.testoviautomobila.rs
Pravoslavni vernici koji Božić slave po julijanskom kalendaru obeležavaju Badnji dan i Badnje veče, poslednji dan Božićnog posta i uvod u proslavu najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića, kojim se slavi rođenje Isusa Hrista. Obeležavaju se tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama i porodičnim okupljanjem oko posne trpeze. Badnjak i slama simbolišu molitvu, zajedništvo i blagostanje u narednoj godini.
Badnji dan je ime dobio po Badnjaku, hrastovom drvetu, koje se na taj dan seče i pali. Badnjak je obično mlado, hrastovo ili cerovo drvo, u nekim krajevima jelovo ili borovo, koje se na Badnjidan ujutro rano seče i donosi pred kuću. Uveče, uoči Božića, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću.
Badnjak simboliše hrast koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus i koji je Josif, Isusov zemaljski otac, založio da ugreje hladnu pećinu. Varnice koje su poletele u nebo su najavile poseban događaj.
