Da li znate kako kočnice rade?

Kočioni sistem je definitivno najglavniji sistem na vozilu. Da bi zaustavili automobil pre eventualnog udara gde će nam pojas ili vazdušni jastuk spasiti glavu potrebne su kočnice. Svako vozilo ih ima ali da li znate kako one u stvari rade i kakvih sve vrsta ima?

Moderni automobili koriste hidraulične višekružne kočione sisteme koji su istisnuli nepouzdane sisteme koji se aktviraju pomoću užeta (sajla).

Kočioni sistemi

Kočnice koriste trenje da bi zaustavile automobil. Kočione pločice (pakne) pritisnu se na kočionu površinu diska ili bubnja, poznatiji kao doboš, i stvara trenje i vozilo usporava.

Sve se vrti oko sile (F). Početna, ili ti osnovna sila je ona kojom mi pritiskamo papucicu kočnice na dole. Cilj svega je da kočioni sistem poveća tu početnu silu, koja bi tako bila višestruko veća na samom disku, odnosno dobošu, kojim se automobil koči.

Kočioni sistem inkorporira nekoliko svojih delova da bi se to izvelo. Fizika koju je potrebno znati da bismo savladali ove osnove jesu, i to redom: poluga, hidraulika i trenje (frikcija).

Bojan Tokić: Todorović mi je našao odličan auto!

Poluga čini prvi, hidaulika drugi (i najveći), a trenje/frikcija treći deo kočionog sistema. Efekat poluge je iskorišcen za početno multipliciranje sile kojom mi delujemo na samu papučicu.

Kočni disk, obično je napravljen od livenog gvožđa ili keramike (oni su i do tri puta skuplji), povezan na točak ili osovinu. Da bi zaustavio točak, frikcioni materijal dolazi u formi kočnih pločica, postavljenih na kočne čeljusti sa obe strane diska. Pločice se mogu pokretati mehanički, hidraulički, pneumatski ili elektromagnetnim putem.

Karakteristike kočnica

Maksimalna vršna sila – Ona čini maksimum efekta usporavanja koji može da se postigne. Vršna sila je često veća od graničnog trenja guma, što može da dovede do proklizavanja točkova (ABS na sreću je tu da to spreči i spasi vas sudara).
Kontinuirano rasipanje energije – Jako je važno da znate da se kočnice mnogo greju prilikom kočenja, a kada temperatura postane previsoka, njihova efikasnost opada (to naravno zavisi od kvaliteta diskova i pločica). Najveća količina energije (po jedinici vremena), koja može biti rasuta tokom kočenja a da ne dođe do otkazivanja, naziva se kontinuirano rasipanje energije. Ova vrednost često zavisi od temperature i brzine protoka i temperarure vazduha koji hladi kočnice.
Slabljenje sile kočenja – U stranoj literaturi ovo se opisuje kao: „fade“. Znajte da se svi diskovi od gvožđa pregrevaju. Zato birajte ako možete da ih priuštite keramičke diskove. Oni se mnogo brže hlade, i otporniji su na deformacije prilikom kočenja.
Buka – Kočnice obično proizode neznatan zvuk kada se koriste ako su kvalitetne i ispravne. Jeftine pločice „škripe“, „cvile“ i brzo se troše, zato kupite uvek one kvalitetnije.
Uglađenost – Kočnica koja je preagresivna, pruža pulsirajući osećaj, proizvodi seriju neadekvatnih zvukova, ili na drugi način izaziva variranje kočne sile, može dovesti do proklizavanja. Na primer, točkovi na šinama ostvaruju nizak stepen frikcije, a frikcione kočnice bez mehanizma protiv proklizavanja, često dovode do njega, što povećava troškove održavanja i dovodi do tupih udaraca koje osećaju putnici unutar vozila.
Snaga – Kočnice se često opisuju kao „moćne“ kada je dovoljna primena neznatnog pritiska na papučicu da dođe do kočne sile koja je izraženija u odnosu na kočnice vozila iz iste kategorije. Ovo poimanje „moćnog“ se ne odnosi na kontinuirano rasipanje energije i može biti zbunjujuće u smislu da kočnica može biti „moćna“ i snažno kočiti uz nežan pritisak na papučicu, ali u isto vreme imati nižu maksimalnu vršnu silu u odnosu na „manje moćne“ kočnice.
Osećaj na papučici – Preko kočne pedale dobijamo subjektivan osećaj o tome kako funkcionišu kočnice i koliki je radni hod. Na radni hod papučice utiče zapremina kočne tečnosti, kao i neki drugi faktori.
Otpor – Kočnice imaju varirajući nivo otpora u situacijama kada se ne koriste, u zavisnosti od konstrukcije kočionog sistema.
Trajnost – Frikcione kočnice imaju habajuće površine koje se periodično moraju menjati. U njih se ubrajaju kočne pločice i pakne, ali isto tako diskovi i doboši. Treba znati da se kočne pločice, čija je maksimalna vršna sila viša, ujedno brže troše, dok one tvrđe jesu dugotrajnije, ali zato više habaju diskove. Zato je najbolje, prilikom zamene kočnih pločica birati one kvalitetnije koje nude dobar kompomis navedenih osobina, ali u svakom slučaju treba odabrati kvalitetnu komponentu. (kliknite ovde ako želite savet).
Ovalnost – Disk mora biti ravnomerno pohaban – istrošen. Najavljeno je bilo proše godine da će se proveravati ovalnost diskova na tehničkom, ali se od toga odustalo.
Obrada diskova – Ako imate kvalitetne ili relativno nove diskove, a pojavljuju se vibracije, nema potrebe da ih bacate, jer za malo novca možete obraditi diskove bez njihovog skidanja (samo se demontira točak) za malo novca, a efekat je iznenađujuće dobar.