Da li znate kako izgleda dan iskusnog auto mehaničara u Srbiji? Da li ste imali prilike da provedete samo jedan dan u servisu sa vašim omiljenim majstorom? Da li mislite da je njihov posao lak? Uvereni ste da lako zarađuju, ili ipak možda nije tako? Probaću da vam opišem kako izgleda njihov prosečan dan. Možda vam bude zanimljivo. Piše: Aleksandar Todorović urednik.

Organizacija mnogo znači! Da li se slažete? Svaki ozbiljan majstor ima “tablu” u servisu, gde su mu upisani automobili za bar naredna 3,4 dana, i šta se na njima radi.

Ozbiljan auto servis uglavnom nema šarmantne sekretarice, ili lepe devojke na prijemu. Postoji više razloga zašto to nije dobro za vlasnike servisa i samog majstora. Uglavnom servisu u Beogradu rade od 9, ali majstori dolaze ranije na posao. Potrebno je da se napravi plan tog dana,  sa kolegama, i da se provere automobile koji su juče završeni, a vlasnici dolaze po njih za sat, dva.

Dan kreće uglavnom vedro, veselo, sve dok se ne pojave prvi (ne)zadovoljni klijenti, ili dok vlasnik servisa ne sazna, da vlasnik automobila nema novca da plati popravku koja je dogovorena i obavljena, ili dok ne ustanovi da delovi potrebni za popravku ne stižu danas, već tek kroz par dana. Dobro…idemo dalje, dan tek kreće.

Počinje se sa ozbiljnim radom. auto na srednjoj dizalici, tu je zbog velikog servisa, delovi su sinić stigli, ne bi trebalo da bude velikih problema. Kod kolege na desnoj dizalicu auto, koje je juče skinut i opran DPF. Auto je doživeo kvar na auto put, moto se ugasio, i šlepom je bio prebačen u servis. Majstor ga je primio preko reda, ipak ljudi su na muci, treba im pomoći, a tu će biti i neka zarada, istina pošto se ugurava auto preko reda, moraće da dođe do nekih pomeranja, i radiće se tog dan bar do 20h, a ne do 17h (to naravno treba sve objasniti ženi, komšinici, možda pobenoj prijateljici, ali pusti sada to….).

Veliki servis ide svojim tokom. Postavljanje DPF-a, na dizalici pored takođe. Startuje sa motor automobila sa očišćenim DPF – om, motor radi ali dimi na sve strane, i ne samo iz motora. Grub rad motora, sa mnogo belog dima, ukazuje na to da je motor spreman za generalnu. Zapušeni DPF nije samo ugasio motor na auto putu, već je napravio štete na motoru.

Sad treba pozvati vlasnika, i saopštiti mu tu neveselu vest. Neprijatna i nezahvalna situacija. DPF je sređen na potpuno novom uređaju za pranje DPF-a, ali to je samo vrh “ledenog brega”! Vlasnik automobila se ne javlja. Morate ga pozvati opet za 5 minuta. Da li da izbacite taj Citroen C5 2.0 HDI, ili sačekate da se vlasnik javi? Možda će želiti da popravi te dizne, turbo, i da verovatno odradi glavu motora?

Javlja se vlasnik automobila, kroz jedno 2h, do tada dizalica je zauzeta! Tvrdi da nije primetio nikakav dim, i da se auto samo ugasio na auto putu! Time ne pomaže ni sebi, a ni mehaničaru. Jer motor je stao jer DPF bio potpuno zapušen, ali su zbog toga verovatno stradale dizne turbo, i ko zna šta još………

Majstor pokušava vlasniku da objasni, da je šteta na motoru velika, i nudi mi da auto radi preko reda. Vlasnik se čudi, ubeđen je da problem samo u DPF-u, i smatra da je dovoljno dati 10.000 dinara da se taj problem reši.

Klasičan primer vlasnika automobila u Srbiji. Čekaju da se DPF potpuno zapuši i napravi veliku štetu. Srećan u nesreći je što je mehaničar uspeo da opere, očisti DPF jer to često nije moguće, kada je mnogo zaprljan.

Vlasnik ne želi da dođe po automobil, tvrdi i dalje da je motor sigurno dobar! Želi da mu se auto doveze ispred kuće. Mehaničar pokuša da muu objasni, da on ne sme da vozi tuđi auto, niti je auto u voznom stanju, odnosno da će sa vožnjom doći do još goreg oštećenja. Vlasnik ne odgovara ništa, ne želi da potvrdi kad i da li dolazi po kola. Auto se izbacuje iz servisa, na parking, gde naravno zauzima mesto narednih dana.

Idemo dalje, dan tek počinje….

Dolazi klijent, ponosni vlasnik Nissana Qashqai 1.5 dci 2011.godište. Žalio se da mu je DPF zapušen. DPF je očićen, vraćen na auto, pobrisane greške na kompjuteru. Auto ne dimi, lepo radi. Istina ima oguljen lak na nekim mestima (potpuno nebitno za servis, a ni za DPF).

Vlasnik Nissana vrlo uredan, opeglana majca, nove bele patike. Nije baš u skladu sa oguljenom farbom, ali dobro, neko ipak više voli sebe nego automobil (sasvim razumljivo). Majstor napomene vlasniku, da mu je auto star, i da dizelaš nije idealan izbor za grad, odnosno da je potrebno da posle 20 dana gradske vožnje vozi auto na auto putu, na malo višim obrtajima, i da izbegava kratke vožnje, jer motor nije nov, a dok ne postigne radnu temperaturu, dpf se još brže prlja i zapušuje, posebno jer je naše gorivo vrlo loše sa previše sumpora.

Nakon toga, vlasnik japanskog SUV-a je promenio boju glasa, nije više bio nasmejan niti srdačan. Dolazi do automobila i optužuje majstora što su na kolima sklopljeni retrovizori (sklopljeni su jer je auto ispred servisa, da ga ne bi zakačio neki drugi auto).

Nije to jedina primedba koju je imao. Tvrdio da je postoji ogrebotina na retrovizoru crvene boje, i da mu je auto zakačio neko ispred dotičnog servisa. Vlasnik servisa mu nudu da pusti sve kamere od juče, pošto je morao da ih instalira zbog ovakvih klijenata, ali on to odbija da pogleda. Vlasnik servisa napominje da nije imao danima crveni auto na servisu. Klijent ljut, ubeđen da mu je auto ogreban ispred servisa (ja gledam, ne mogu da vidim tu ogrebotinu, ali dobro……… stojim kao nemi posmatrač, a dan tek počinje).

Dolazi sad najavljena Opel Insignia 2.0 CDTi. Lep auto, pristojno očuvan. Ulazi na dizalicu……trap izgleda pristojno, gume su naravno zimske, ali dobre. Ali ima nezgodan kvar, upaljena lampica za neispravna ABS, ESP. Mora da se rešti problem.

Mehaničar pobriše greške, startuje motor, izgleda sve normalno. Skinu točkove, sve pregledaju vizuelno, lampica se više na pali, sve deluje korektno. Drugi mehaničar dođe na ideju da pomeri točkove – puni levi – puni desni – kao ono eto ti opet sija lampica za ABS, ESP!

Provere mehaničari da nije problem ugao senzora volana (mene je on mučio na BMW-u pre 3 godine, kad sam ugradio tempomat) i on nije problem. Vlasnik Opela rezignirano gleda, ćuti………..

Vlasnik servisa kaže ponosnom vlasniku Insignie: “milslim da morate da odete do nekog dobrog električara. Neka vam on to sredi, a ja ću platiti, samo da se više ne mučimo.” Mislim da je to fer ponuda zar ne?

Kupovina automobila procedura preko Todorovića

Dok rešavaju i gledaju mehaničari Insigniju, telefon zvoni na svaka dva minuta. Morate da se javite, morate biti ljubazni, morate objašnjavati kako auto nije gotov, jer potrebni delovi nisu stigli, a onda uđe na vrata komšinica i kaže: neće da mi upali auto! Sve se obustavlja zbog komšinice koja možda podseča na lepu krofnu sa džemom, ali komšnica je komšinica. Ispostavlja se da su joj bile pomerene kleme sa akumulatora, problem rešen u 5 minuta, nastavlja se sa radom (komšinica do kraja radnog vremena nije donela ni krofne, a ni sok, ali nema veze  nije to sad tema….).

Konačno je i kamion BEX-a ispred servisa! Radost, jer stigli su delovi. Može da se počne sa radom, i sređivanje Volvoa. Lep, prekrasan auto. Majstori odahnuli, ipak ne zadugo………

Volvo je na dizalici, kreće se sa radom. Sve ide svojim tokom, svojim redom. Ali eto ti ga opet neprijatno iznenađenje. Genijalci poslali pogrešne delove. Nije to prvi put. Slični jesu, ali ne i isti. Ovo što je poslato prosto ne pasuje! Niti može da se nabudži, niti postoji bilo kakvo drugo rešenje. Mora da se opet zove radnja, da se reklamiraju delovi, i da se zahteva da se pošalju oni koji su i naručeni, ali to nije lako, jer zvoni telefon, kolega iz drugog servisa ima problam sa BMW om, već treći dan mu je na dizalici ne može da otkloni problem.

Evo zašto vam auto troši više

Razgovaraju dva najbolja mehaničara, iz dva najbolja servisa u Beogradu, citiram: kolega kako ide, šta se radi!? Pa iskreno jurim ovih par dana samo delove. Više provedem vremena u traženju delova, vraćanju delova, nego što radim u servisu. Konstatno dobijam pogrešne delove. Koga oni zapošljavaju? Odgovor druge strane je sa istom merom, na istom odstojanju.

A ja? Šta ja….čekam da mi se namontira moj sveže opran usrani DPF (mislim da ću uskoro preći na benzince, iako troše kao kamion, jebeš ti ovo ispiranje “govana”) i da mi stigne naručeni senzor pritiska, i molim se bogu da pošalju onaj pravi!

Bog ipak ne pomaže, naručeni senzor ipak ne stiže! Da su bar poslali pogrešan, pa da čovek može da ih psuje! I ko li izmisli tolike senzore? Šta čovek treba da radi? Kad kupi polovni auto da zameni koliko – 30, 40 senzora? Kaže meni majstor, ja uvek kad kupim polovni auto uradim remont alternatora i anlasera. Ako treba uradim i remont “drugog i trećeg alternatora” kao što rade sve “upućene plavuše” (plavuše se inače divna bića – uvek glasam za njih – a verujem i majstori).

uskoro ostatak teksta……